Translate to... Translate to English???  Übersetzen Sie zum Deutschen  Traduza ao portuguęs  Traduisez au Français  Traduca ad italiano  Traduzca al espańol  Translate to Japanese  Translate to Chinese  Translate to Korean



 Zoka: Principi pravilne ishrane  Misa: Akt o proceni rizika

Bundeva


U kuhinji čarobni štapić vam neće biti od velike pomoći da joj pomognete da se transformiše. Međutim, uz pomoć naših recepata ćete otkriti da se pod tvrdom koricom ovog svestranog povrća skriva topljiva pulpa, prijatno slatkastog ukusa koji pruža hiljadu mogućnosti.
Za 4 osobe potrebno je: 250 g smrznutog lisnatog testa, 200 g mladog kravljeg sira, 200 g očišćene bundeve, 2 jajeta, 1 žumance, 30 g rendanog parmezana ili grana padana, muškatni oraščić, so i biber.

Isecite bundevu na kocke i pecite je dvadesetak minuta u rerni zagrejanoj na 180˚C sve dok dobro ne omekša. Potom je izgnječite gnječilicom za krompir, pa dobijeni pire prebacite u jedan sud. Pireu dodajte 2 jajeta, parmezan, so, biber i malo muškatnog oraščića, te promešajte.

Otpakujte testo i razvucite ga oklagijom, pa ga isecite na 4 jednaka pravougaonika. Četiri pravougaona aluminijumska kalupa za jednokratnu upotrebu obložite papirom za pečenje koji ste pokvasili i iscedili, pa dno i ivice svakog obložite pripremljenim testom.

Smesu od bundeve rasporedite po testu, pa odozgo dodajte i mladi sir isečen na komadiće. Povucite na unutra, delimično preko fila, testo s ivica kalupa, pa premažite pitice žumancetom umućenim s malo soli: ovako će tokom pečenja dobiti reš boju. Prebacite u rernu zagrejanu na 200˚C i pecite pitice oko 15 minuta.

Priprema: 30 minuta
Kuvanje: 35 minuta
Trošak: 194-405 din.
445 kcal po porciji

Zimski umor


Poznato je da se sa dolaskom hladnijeg i sumornijeg vremena naš termometar raspoloženja i psihofizičke energije spušta na "nivo minus" pa nas često prati osećaj bezvoljnosti, apatije, mrzovolje i hroničnog zamora.

Izvor: magazin "ELLE"

Neretko nam se učini da nam organizam radi na sunčane baterije! Leti imamo više snage, volje, energije, lakše se ujutru budimo, manje spavamo... Ali, kao što priroda sa dolaskom jeseni preodeva svoje ruho, pa vesele boje sunca menja za one tamnije i sumornije, tako i naš organizam prelazi u jedan novi, drugačiji psihofizički status.

Menja se ritam budnosti i sna, način ishrane, smanjuje se fizička aktivnost i boravak u prirodi, borimo se sa bakterijama i virusima, polako podvlačimo crtu i zbrajamo račune… I eto iscrpljenosti, gubitka energije i hroničnog umora, iza koga se, zapravo, vrlo često krije sezonska depresija.

U anglosaksonskoj literaturi ona se naziva winter blues.

Od nje pati preko 120 miliona stanovnika Zemlje, i to pre svega njene severne hemisfere.

Šta, zapravo, izaziva zimski umor?

1. Smanjeno izlaganje sunčevoj svetlosti! Sunce je ne samo izvor života već i izvor dobrog raspoloženja! Zenica oka, poput objektiva kamere, sakuplja svetlosne zrake, generiše ih u električne impulse i preko optičkog nerva sprovodi do temporalnog regiona kore velikog mozga, gde je smešten centar za vid. Pokreće se lučenje niza hormona i neurotransmitera (serotonin, dopamin, noradrenalin, adrenalin) koji, pored ostalog, kontrolišu i naše raspoloženje. To su tzv. hormoni sreće. Ukoliko pak svetla nema, pojačava se lučenje melatonina, hormona epifize, koji se normalno luči u toku noći (hormon sna). Kraći i tmurni zimski dani rezultiraju prevagom tog hormona i poremećenim odnosom budnosti i sna.
2. Nedostatak kretanja, fizičkih aktivnosti i boravka na svežem vazduhu. Više vremena provodi se u zatvorenim prostorijama, pa pri smanjenoj koncentraciji kiseonika, a povećanoj ugljen-dioksida, ljudi pate i loše se osećaju. Smanjuje se oksidativni metabolizam, a povećava anaerobni, te tkiva pate zbog hipoksije i nakupljanja kiselih produkata. Javlja se pospanost, glavobolja, umor i bolovi u mišićima. Imunitet je na stalnoj probi zbog prisutnih virusa i bakterija.
3. Nepravilna i neuravnotežena ishrana sa previše kalorija (masnoća i ugljenih hidrata), a nedovoljno vitamina. Preraspodela krvotoka posle jela izaziva umor, a višak kilograma opterećuje kardiovaskularni sistem, jetru i pankreas.
4. Povećano lučenje melatonina već sa prvim mrakom navodi nas u postelju, pa taj predvečernji san poremeti noćni. Ujutro se budimo umorni, neraspoloženi i nespremni za dnevne obaveze. I tako iz dana u dan…
5. Pred kraj godine svodimo poslovne, finansijske i životne bilanse, suočavamo se sa ponekom neostvarenošću i nezadovoljstvom. Aktiviraju se hormoni stresa (štitna žlezda, nadbubrežna), javlja se tahikardija, hipertenzija, hipermetabolizam, što opet rezultira zamorom. Meteoropate imaju najveće tegobe, posebno pri naglim promenama vremena. Oscilacije temperature, vlažnosti i vazdušnog pritiska) naročito topli front, vetar i nizak pritisak) uslovljavaju slabost i depresiju.

Kako doskočiti zimskom umoru?

•Pomoću svetla i magnezijuma. Iskoristimo svaki zrak sunca i akumulirajmo ga za tmurne dane. Osvetljenje doma i radnog prostora pomoću lampi i aromatičnih svećica doprineće boljem raspoloženju. Razgrnimo zavese, poput naroda sa Severa. Postavljanjem ogledala i kristala sakupićemo svaki foton svetlosti. Magnezijum (iz čokolade, zelenog povrća, badema… ili tableta) pokreće lučenje hormona sreće.

• Jednakim i ravnomernim ritmom budnosti i sna. Duge noći iskoristite za dobar san, pokušajte da uspostavljeni ritam ne poremetite tokom vikenda.

• Pravilnom ishranom, bogatom vitaminima i mineralima, sa puno svežeg povrća i voća. Lekari su utvrdili da je sindrom hroničnog zamora posledica neuravnoteženog sadržaja određenih hemijskih supstanci u mozgu (fosfolipida), a da konzumiranje ribe i ribljeg ulja ima izrazit benefit. Izbegavati tešku i masnu hranu, a nivo serotonina najpre će podići integralni hleb i testenine, kao i tanjir čorbe od povrća.

• Izbegavanjem stresa. Treba živeti umereno, napore smanjiti na razumnu meru, postaviti realne ciljeve.

• Poboljšavanjem mentalne energije. Dišite duboko, družite se sa dobrom knjigom, prijateljima i muzikom, ulepšajte svoj dom. Stalno ugađajte sebi. Smejte se što više!

• Kretanjem i redovnim vežbanjem odagnaće umor i održavati telesnu ravnotežu.

• Adekvatnim odevanjem i provetravanjem prostorija borimo se protiv sezonskih prehlada i gripa. Ukoliko su umor i depresija izraženi, ponekad treba potražiti i pomoć lekara (lekovi, psihoterapija), a prirodni antidepresivi su kantarion i žalfija.

Pobedite hronični bol u leđima


Metod relaksacije koji je razvijen pre više od 100 godina može vam pomoći ukoliko patite od hroničnog bola u leđima, tvrde istraživači. Tehnika „Aleksandar“, koju je formulisao jedan australijski glumac pre više od 100 godina, pošto je izgubio glas, pokazala se kao efektna prilikom kliničkih isprobavanja.

Ovo otkriće moglo bi da pomogne britanskim kompanijama da uštede dosta novca. Godišnje zbog bola u leđima britanski radnici uzmu gotovo pet miliona slobodnih dana, što britansku ekonomiju košta oko pet milijardi funti.

Ispitivanje, koje je obuhvatilo gotovo 600 pacijenata koji pate od hroničnog ili povremenog bola u leđima, pokazalo je da je među pacijentima koji su koristili tehniku „Aleksandar“ primećeno značajno poboljšanje.

Posle ovog tretmana pacijenti su mesečno patili od bola u leđima svega nekoliko dana, dok su ranije mesečno patili 21 dan.

Ubrzani kurs, koji podrazumeva šest časova, kombinovanih sa vežbama, pokazao je gotovo iste rezultate kao i pun režim koji podrazumeva 24 časa i vežbe.

To je bila prva dugoročna studija o tehnici koja je prvobitno bila osmišljena kako bi pomogla glumcu Frederiku Matijasu Aleksandru da povrati svoj glas.

Aleksandar je verovao da je uzrok njegovog problema bio taj što je čitavo njegovo telo bilo napeto dok se pripremao da govori.

Centralna stavka tehnike "Aleksandar" podrazumeva oslobađanje napetosti u predelu glave i vrata - odnosno ova tehnika pokazuje da je loše držanje vrlo često posledica napetosti koja se javlja u mišićima u predelu vrata usled stresa i emocionalnih problema.

Zbog napetosti težišna linija se menja, glava i gornji deo tela pomeraju se napred, donji deo kičme se opterećuje, pokretljivost je ograničena i stvaraju se problemi prilikom disanja.

Kada se opuste mišići vrata, glava se vraća u pravilan položaj uspostavljajući tako ravnotežu u gornjem delu kičme, a sama leđa izgledaju duža i šira.

Tehnika se u Britaniji primenjuje od 1904. godine, ali do danas nije bilo većih ispitivanja o njenim dugoročnim efektima, a doktori koji nisu podržavali lečenje ovom tehnikom, podupirali su to nedostatkom dokaza.

Cilj ove tehnike jeste da učini ljude mnogo svesnijim o tome kako koriste svoje telo i da ih odvrati od loših navika i preterane napetosti u mišićima.

Najnovije istraživanje, koje je objavljeno na sajtu Britanskog medicinskog časopisa, vodio je tim lekara sa Univerziteta u Sauthemptonu i Bristolu koji su podvrgli različitim tretmanima 579 pacijenata sa juga i zapada Engleske.

Pacijenti su lečeni na četiri različita načina: medikamentima, fizioterapijom, masažom i šest časova tehnike "Aleksandar" (sa vežbama) ili 24 lekcije tehnike "Aleksandar".

Polovina pacijenata stavljena je i na program vežbi brzog hodanja 30 minuta, pet puta nedeljno.

Studija koja je koštala 750 hiljada funti pokazala je da su lekcije iz tehnike "Aleksandar" pokazale da pristup lečenju bola u leđima varira od pacijenta do pacijenta.

Sa učesnicima se radilo na bazi jedan-na-jedan. Učili su kako da sede, stoje i kreću se na pravi način, odnosno, kako da pravilno drže svoje telo.

Svi pacijenti koji su učestvovali u programu dobili su upitnike. Prvi upitnik su dobili tri meseca nakon terapije, a drugi posle godinu dana. Od pacijenata se tražilo da upišu na koje od njihovih svakodnevnih aktivnosti utiče bol u leđima.

Posle godinu dana istraživači su otkrili da vežbe u kombinaciji sa lekcijama iz tehnike "Aleksandar" značajno ublažuju bol i popravljaju opšte zdravstveno stanje.

Pacijenti koji su bili podvrgunti fizioterapiji (masaži) osetili su blago poboljšanje nakon tri meseca, ali se bol vraćao.

Pacijenti koji su lečeni tehnikom "Aleksandar" zabeležili su u periodu od četiri nedelje manji broj dana sa bolom u leđima.

Pacijenti koji bol u leđima leče na standardni način, lekovima, u tom periodu beležili su 21 dan sa bolovima, dok su oni koji su lečeni tehnikom "Aleksandar" i koji su prošli kroz čitav kurs od 24 lekcije, beležili svega četiri dana.

Pacijenti koji su bili na ubrzanom programu od šest lekcija iz ove tehnike beležili su 11 dana, dok su pacijenti podvrgnuti fizioterapiji beležili 14 dana bolova.

Profesor i autor Pol Litl sa Univerziteta u Sautemptonu kaže: „Ovo je značajan korak prema dugoročnom lečenju bola u leđima“.

Rezultati ove studije otkrili su da tehnika "Aleksandar" može da pomogne u lečenju bola u leđima.

To se verovatno postiže limitiranjem grčeva u mišićima, istezanjem mišića, popravljanjem koordinacije i fleksibilnosti, kao i dekompresijom kičme.

Zdravlje se čuva na vreme


Pod skriningom (screening = odabir, probir) se u medicini podrazumeva centralizovan program sistematskog traganja za nekom bolešću - unutar određenog dela populacije nekog većeg regiona, obično države, sa ciljem da se bolest otkrije pre pojave kliničkih simptoma, kada još može da se sprovede uspešno lečenje. Poslednjih četrdeset godina, moguće je uspešno lečenje nekih, do tada neizlečivih oboljenja, najčešće iz grupe urođenih poremećaja metabolizma i urođenih endokrinopatija (poremećaja funkcije žlezda sa unutrašnjim lučenjem). Većina te dece se rađa zdrava, a prvi simptomi bolesti se primećuju tek nakon nekoliko nedelja ili meseci, kada više nema mogućnosti za potpuno izlečenje. Ta činjenica je nametnula potrebu ranog otkrivanja dece zahvaćene bolešću, pre nego što se jave klinički uočljivi simptomi, uz pomoć neke od skrining metoda.

Nasleđivanje po recesivnom tipu Većina takvih bolesti iz grupe endokrinopatija i metabolopatija nasleđuje se po takozvom recesivnom tipu, kada su oba roditelja zdravi prenosioci, i samo udruživanjem njihovih patoloških gena nastaje klinički ispoljen oblik bolesti kod deteta. Prema tome, nema načina kojim bi se u celokupnoj populaciji novorođenčadi izdvojila ona kod koje treba tražiti određenu naslednu bolest. Zato se, kao jedino rešenje, nametnula potreba laboratorijskog pretraživanja svakog pojedinog novorođenčeta. Razvojni poremećaj kuka i oštećenje sluha mogu da budu familijarni. Ali, kako osim naslednih, i drugi faktori igraju ulogu u nastanku ovih oboljenja, postoji indikacija za sistematskim traganjem još u porodilištu

Ljudsko telo je napravljeno da trči


Ljudsko telo je napravljeno da trči. Trčanje i hodanje su po standardima evolucije veoma dugo i do skoro bili jedini i osnovni način kretanja. Brži načini kretanja kao kola na vuču, kretanje po vodi, jahanje drugih životinja, automobili su otkriveni ne tako davno i čovekovo telo nije imalo dovoljno vremena da se privikne na sve niži nivo aktivnosti.
Trčanje je postalo skoro bespotrebno u svakodnevnom životu ali telo ga još uvek očekuje i zahteva kako bi funkcionisalo kvalitetno.

Zato se već decenijama u celom svetu stimuliše rekreativno trčanje. To je razlog zašto su neke od najvećih sportskih firmi potekle baš iz trčanja, zašto ne postoji lokacija na svetu na kojoj nema trkačke trke i zašto je trčanje najmasovniji sport.
Redovno lagano trčanje nudi mnoštvo beneficija za fizičko i psihičko zdravlje i služi kao prevencija za skoro svaku bolest. Ljudi koji trče imaju drastično manji rizik od degenerativnih oboljenja kao što su kardiovaskularna ili neurodegenerativna oboljenja i rak, a ova oboljenja spadaju u ubicu broj jedan, kako u svetu tako i u Srbiji.

Trčanje ne samo da služi kao prevencija od bolesti nego i poboljšava fizički a i psihički kvalitet života. U užurbanim danima trideset minuta jutarnjeg trčanja nam nudi isključenje iz stresa svakodnevnice i šansu za meditaciju.

Evo par saveta kako možete da uključite trčanje u svoju svakodnevnicu:

1) Kupite patike za trčanje, barem pola broja veće. Obavezno proverite na internetu da li su patike preporučene od drugih kao dobre za trčanje.

2) Počnite sa trčanjem veoma polako. Ciljajte da trčite tri puta po 30 minuta nedeljno prvih par nedelja. Ako Vam je teško da trčite 30 minuta bez prestanka onda pravite kratke pauze užurbanog hoda. Ključno je da se trči što je sporije moguće, da se skoro ne zadišete.

3) Ne pravite prekide u trčanju. Trčanje treba da postane redovna aktivnost koja je neprekidni deo Vašeg života. Iz nedelje u nedelju, iz godine u godinu trčanje treba da bude sastavni deo Vaše rutine. Trčanje je najefektivnije ako je stalno prisutno.

4) Zapisujte treninge (trajanje treninga, stazu...). Ovo je važno radi održavanja rutine. Takođe je važno ne povećavati vreme trčanja iz nedelje u nedelje za više od 10% ukupnog vremena. Znači ako jedne nedelje ukupno trčite 120 minuta sledeće ne bi trebalo da trčite više od 132 minuta. Dnevnik treninga će Vam pomoći u poštovanju ovog pravila.

5) Istražujte dok trčite. Nemojte da trčite stalno istu stazu. Probajte da istražite Vaše okruženje kroz trčanje.Gradovi izgledaju potpuno drugačije kada se trči kroz njih, a nema ništa lepše nego trčanje rano ujutru po stazama neke šume ili parka.

6) Kada osetite da ste dovoljno spremni - odaberite trku za koju želite da se spremite. Ako niste kompetetivnog karaktera i niste ljubitelj takmičenja onda treba da shvatite trku kao iskustvo koje ćete podeliti sa drugima. Trke su veoma korisne kao cilj i kulminacija Vašeg treninga i ključne su za motivaciju. Ne morate da pobedite, važno je učestvovati i završiti, a najvažnije uživati.